knjiga

– Samo malo da prilegnem i biće mi bolje – rekla je, ali nedugo zatim, lice joj se zgrčilo u bolnu grimasu. – Boli me tu… pokazala je rukom na levu stranu grudnog koša.

Dan je bio predivan, pravi prolećni. Ćale, moji klinci i ja učestovali smo u akciji pošumljavanja jedne parcele nedaleko od grada. Tog dana, drugog nakon pravoslavnog Uskrsa, podigla je penziju i požurila da nam spremi ručak. Željno je iščekivala da se vratimo i da joj Joca i Miki, kako je zvala moje sinove, ispričaju svoje dogodovštine. Čuli samo se čak i telefonom nekoliko puta i baš ništa nije nagoveštavalo šta će se tog dana desiti.