Čitam pojedine komentare na društvenim mrežama ispod mojih tekstova i video snimaka u kojima pišem i govorim o potrebi da iscelimo odnos prema novcu. Na neke se samo nasmejem, ali neki me zaista nateraju da se zapitam zbog čega tako snažno reagujemo na nešto tako očigledno.
Bogati su zli i kradu, pa ću radije da živim u siromaštvu! – veliki je broj komentara, koji se mogu svesti na izjavu ovog tipa.
Rano je jutro, izveo sam u šetnju najboljeg drugara iz celog životinjskog carstva, kako često zovem našeg malog žutog psa. Nestalo mu je omiljene hrane, a i nama je zatrebalo ponešto, pa smo se nas dvojica uputili ka prodavnici. A u njoj, tek poneki sanjivi kupac i nekoliko zaposlenih koji raspoređuju robu po rafovima.
Verujem da mnoge od vas, pogotovo ako ste visoko osetljiva osoba, život nije baš mazio. Pretpostavljam da se suočavate sa mnogim izazovima i da ne znate kojim putem da krenete. Ovo vam stvara konfuziju i tera da mnogo puta udarite glavom u zid. I pitate se: – Pa dokle bre više?
Potpuno vas razumem u tome. Pre desetak godina bio sam u situaciji iz koje sam mislio da se nikada neću izvući. Samohrani otac, dva klinca, ostao bez posla dva puta za godinu dana, u kreditima i dugovima preko guše… Dok sam bio sputan raznim okolnostima i preprekama, sve je delovalo tako, kao da nikada neću uspeti da dobijem ono što sam želeo, ma koliko se trudio. A onda su anđeli ušli u moj život. Ili bolje rečeno, primetio sam ih, jer oni su tu uvek i bili. I život je tada počeo da se menja iz temelja. Vizije i ideje o mom idealnom životu postajale su sve jasnije. Počeo sam da dobijam i poruke o tome šta moja duša zaista želi i koji je razlog mog boravka na Zemlji u ovom životu.
Mnogo puta sam čuo, pa čak i izgovorio jednu rečenicu koja je dala više izgovora ljudima nego mnoge druge: – Ako se nije desilo, nije ni trebalo!
Da li i vi ovo izgovarate svaki put kada ne uspete da ostvarite svoj cilj? Verujem da ćete potvrdno odgovoriti na moje pitanje i da ćete u prilog tome naći mnogo razloga da tu tvrdnju i opravdate.
Da li vam se nekada dešavalo da želite da razrešite neki problem a onda krenete da istražujete koji je uzrok tog problema?
I onda počnete da kopate i kopate i kopate po svojoj podsvesti, tražeći uzrok problema. I taman mislite da ste osvestili jedan uzrok i da će to biti rešenje vašeg problema, a ono pojavi se drugi, pa treći pa tako redom… I vi ustvari tako tonete sve dublje i dublje u rupu koju ste sami sebi iskopali i iz koje najčešće sami ne možete da izađete.
Zašto ti je kao visoko osetljivoj osobi potreban dobar plan?
“Kada postane očigledno da ne možeš postići svoj cilj, ne menjaj cilj, promeni postupak”
Konfučije
Da li se i tebi dešava da započneš više stvari odjednom a onda ne završiš skoro ni jednu? Ima mnogo toga što želiš da uradiš ali uvek nedostaje vremena? Doslovno si do guše u poslu i ličnim obavezama, gomilama knjiga koje odavno nameravaš da pročitaš? I tako redom. Ako si visoko osetljiva osoba, onda ti je potpuno jasno o čemu govorim.
Zbog čega se ovo dešava i kako prevazići? Kako završiti započeto sa lakoćom?
