– Znate, ja već tri nedelje radim na sebi… – započela je razgovor žena od nekih trideset i kusur godina, došavši kod mene na seansu, kako bi smo uz pomoć anđela pokušali da razrešimo neke njoj važne probleme.
O Bože – pomislio sam – evo je još jedna koja radi na sebi. I to čak tri nedelje!
Skoro da sam se nasmejao. Nisam bezobrazan niti nekulturan a pogotovo nemam običaj da se sprdam sa ljudima koji od mene traže pomoć, naprotiv. Ali, postalo mi je pomalo bljutavo kada čujem taj termin.
To me podseća na period u kojem sam često odlazio na razna promotivna predavanja, kurseve, radionice (mada ne znam odakle taj smešan izraz, kao da smo se svi okupili kod nekog automehaničara) raznih duhovnjaka i alternativaca, koji su se pored gomile kojekakvih kvazi titula hvalili takozvanim radom na sebi. Neki pet, neki osam, deset godina…
Majko moja, pa ako je rad na sebi najkraće rečeno, proces samopoboljšanja i ličnog razvoja, pri čemu neka osoba radi na svojim emocionalnim, mentalnim, fizičkim ili duhovnim aspektima kako bi postala bolja verzija sebe, ja mogu bez trunke skromnosti da izjavim kako radim na sebi više od trideset pet godina.
Kada se samo setim kako sam od malih nogu gušio ljude pitanjima: – Kako? i Zašto? – pokušavajući da shvatim svet u kojem živim. Kada se setim knjiga koje sam pročitao sa svojih trinaest – četrnaest godina, na temu drevnih civilizacija, religija, okultizma, astrologije, manipulacije svešću, komunikacije, tradicionalnih metoda isceljivanja i da ne nabrajam. Kada se setim da sam u tom periodu počeo da se bavim radiestezijom a da sam nešto kasnije počeo da meditiram, radim vežbe disanja, da se sve ukupno, više od trideset godina bavim prvo karateom, pa zatim aikidoom, jogom…
I šta sa time? Da li je to osnova da se poredim sa nekim ljudima da bih bio neka faca? ili možda treba na taj način da manipulišem sa onima koji „manje rade na sebi“ kako bih zaradio neku kintu?
Pa čak i kada se malo više zadubim u termin „rad na sebi“ pitam se, zar ne bi bilo ispravnije reći možda – „rad u sebi“ jer sve ono duhovno tobože dolazi iznutra? A zapravo, pre par godina sam čuo da rad na sebi je termin koji potiče iz sredine prošlog veka i to ne od nju ejdžera kako se obično misli, već su ga pojedine osiguravajuće kuće u Americi koristile kako bi odbijale da isplate osiguranje klijentima, pravdajući to njihovim nedovoljnim radom na sebi.
I da, najvažnije od svega. Šta sam zaista postigao sa ovim „stažom rada na sebi“ i da li je to nešto o čemu treba da vičem na sav glas po kojekakvim predavanjima, kursevima i radionicama?
Ili možda treba da ćutim, a da iskustvo ponudim tek ljudima koji me nešto pitaju o tome?
(Priča je iz knjige koju uskoro završavam…)