Ko sam Ja ?

Pre nekoliko godina, desio se čitav niz događaja, koji me je vodio tome da spoznam ko sam ja zaista.

Svega nekoliko ljudi do danas zna ovu priču o meni, dok je jedan broj ljudi naslućuje. Iz više razloga sam je krio, ali danas je, kako mi je Arhanđeo Mihail rekao, “došao trenutak za razotkrivanje”.

Pa neka bude tako. Prenosim vam do detalja tekst koji sam odavno napisao i koji je čekao pravi čas da ugleda svetlost dana (iako sam hteo da bude deo moje knjige Anđelima u susret). Ima tu i drugih detalja, ali za sada će i ovo biti više nego dosta.

“ Znate li one motivacione poruke koje počinju sa „Budi drugačiji..“ ?

Nekada sam u to i verovao, pa i trudio se da BUDEM DRUGAČIJI. I to svojski.

Međutim, sada mogu potpuno miran da tvrdim da je to jedna od najvećih gluposti koju sam čuo.

Zbog čega tvrdim da je to glupost?

Pa zbog toga, što svako od nas jeste drugačiji u odnosu na bilo koga u ovom našem Svemiru.

Biti drugačiji stavlja fokus na poređenje sa nekim ili nečim što je izvan nas a što je već samo po sebi podložno našoj, često pogrešnoj proceni.

Umesto toga, poruka bi trebala da glasi „BUDI ONO ŠTO JESI“ jer važno je prepoznati i prihvatiti svoju Jedinstvenost i božanski potencijal u Sebi. I naravno, tačka fokusa je onda na – Ja, a ne na – Neko drugi. Probajte ovo da doživite, razlika je ogromna.

I zaista, kao potvrdu toga, arhanđeo Gavril mi je pre dosta godina, sasvim neočekivano i u anđeoskom stilu, preko jedne osobe uputio poruku:

BUDI ONO ŠTO JESI, DA BI PRENEO ONO ŠTO JESTE

U istoj sekundi mi je bilo jasno značenje poruke, da je potrebno da prihvatim svoju pravu prirodu.

Ali, koja je moja prava priroda i ko sam ja? – bila su moja sledeća pitanja.

Odmah nakon toga pažnju mi je privukao jedan tekst koji sam ranije pisao a koji se sada zatekao tu na stolu.

Jasno sam mogao da uočim samo jednu reč:

– Metatron.

Metatron je arhanđeo za kojeg se zna da je nekada bio inkarniran među ljudima. Čudno, ali sam pomislio da sam možda i ja anđeo koji je kao i Metatron nekada, rešio da se spusti na Zemlju i pokaže ljudima put.

Sledeća mi je pomisao bila da sam možda počeo da ludim i umišljam svakakve stvari, pa sam pokušavao da dođem do nekog racionalnijeg odgovora na to pitanje.

Možda sam pisac? Umetnik? Ko će to znati?

U nemogućnosti da dobijem odgovor koji bi me zadovoljio, odustao sam od istraživanja na tu temu, ali poruku, naravno, nisam zaboravio.

Skoro godinu dana kasnije, usledila je naredna poruka i to potpuno neočekivano, preko moje učiteljice. U to vreme, u organizaciji udruženja Reiki Srbije, često su se organizovale radionice u “Akademiji 28” u Beogradu, gde su svi prisutni imali priliku da se upoznaju i obuče u radu sa raznim energetskim sistemima.

Bio je kraj maja 2017. godine, ja sam već imao solidno iskustvo u energetskom radu a pogotovo u susretu sa energijama koje i nisu bile baš tako jednostavne za primenu i koje ne može baš svako lagano da podnese.

Takođe, imao sam i više susreta sa Onom stranom, pa me je zbog toga posebno zaintrigirala radionica na kojoj smo primili inicijaciju u energiju pod nazivom “Zrak antimagije”.

Nakon održanog predavanja i energetskog rada, veliki broj prisutnih je pohrlio da se pozdravi sa učiteljicom Margaritom. I ja sam imao tu želju, obzirom da sa njom osećam snažnu energetsku povezanost, ali sam se ipak suzdržao i stajao po strani, ne želeći da dodatno stvaram gužvu.

Pojedini su prilazili sa iskrenom željom da se jave učiteljici sa kojom nemaju priliku da se često susretnu, dok je velikom broju njih ideja bila samo da se pored nje slikaju, verovatno kako bi to okačili na društvene mreže, dajući sebi na značaju, koji im inače baš i ne pripada.

Dok sam o tome razmišljajući, posmatrao lica ljudi i pokušavao svakome da pročitam nameru sa kojom su prilazili, iznenada, ka meni se okrenula Margarita i pozvala me po imenu. Prišli smo tada jedno drugom sa poštovanjem, koje smo iskazali iskrenim osmehom i zagrljajem.

U jednom trenutku moja učiteljica, koja nakon dugogodišnjeg iskustva ima izuzetno razvijenu intuiciju i osećaj za tuđe energije, zagledala se u moje oči sa neskrivenim iznenađenjem i kroz pitanje konstatovala:

– Bože, za šta se Vi to tako veliko spremate? Za anđela?

A onda nakon kratke pauze, sa još većim iznenađenjem i čuđenjem prošaputala:

– Ili za arhanđela?

Čudno, ali ne mogu reći da sam bio šokiran ovim pitanjima. Pre bih mogao reći da su mi ona delovala sasvim prirodno i očekivano.

Ipak, nedugo nakon ovoga, usledio je još jedan događaj, koji me je takoreći izuo iz cipela!

Tog lepog letnjeg dana, šetao sam parkom sa mojim prijateljem iz ovog i bratom iz nekih prethodnih života.

Ne, ne govorim pesnički o njemu. U nekoliko prethodnih godina, potpuno spontano, što on, što ja, viđali smo slike naših prethodnih zajedničkih inkarnacija. Bilo je tu svega i svačega, kao i uostalom kod svih ljudi na Zemlji, mada najveći broj to negira ili je potpuno nesvestan procesa reinkarnacije.

Naša duhovna bliskost, kao i otvorenost ka drugačijem često je naše razgovore vodila do dubokih uvida, a pogotovo u tom parku, prepunom starih hrastovih stabala, koja za mene imaju neku posebnu energiju.

Sećam se da smo u više navrata u šali govorili kako ćemo morati da napunimo džepove kamenjem kako bi smo ostali uzemljeni.

Elem, razgovarajući tog dana na temu životne misije i kako je ispuniti, potpuno iznenada, kao grom iz vedra neba začuo sam glas arhanđela Mihaila, koji mi je rekao nešto od čega su mi se noge dugo tresle a šta prvi put, tek sada, iznosim u javnost:

– Ja sam stvorio tvoje telo da bih se kroz njega spustio na Zemlju!

A vi? Kako ste? “